Подношењем рукописа аутори гарантују да је он њихово оригинално дело, да није раније објављен и да се не разматра за објављивање на другом месту.
У случају да је достављени рукопис резултат истраживачког пројекта, или ако је његова претходна верзија представљена на конференцији у форми усменог излагања (под истим или сличним насловом), детаљне информације о пројекту, конференцији и сл. треба да се наведу у фусноти на почетку чланка. Рад који је већ објављен у другом часопису не може се прештампати у Зборнику радова Византолошког института.
Одговорност сваког аутора је да се побрине да радови који се достављају Зборнику радова Византолошког института буду написани у складу са етичким стандардима. Аутори потврђују да чланак не садржи неосноване или незаконите изјаве и да не крши права трећих лица. Издавач се неће сматрати законски одговорним у случају било каквих захтева за компензацијом.
Стандарди извештавања. Достављени рукопис треба да садржи довољно детаља и референци како би се рецензентима, а потом и читаоцима, омогућило да провере тврдње представљене у њему. Намерно изношење лажних тврдњи представља кршење етичких стандарда.
Аутори су искључиво одговорни за садржај својих поднесака и дужни су да се постарају за дозволу свих укључених страна да објаве податке.
Аутори који желе да укључе слике, табеле или друге материјале који су већ објављени на другом месту дужни су да добију дозволу од носилаца ауторских права. Сваки материјал примљен без таквих доказа сматраће се да потиче од аутора.
Ауторство. Аутори су дужни да се постарају да само сарадници који су значајно допринели предаји рада буду наведени као аутори и, обрнуто, да су сви сарадници који су значајно допринели предаји рада наведени као аутори. Ако су у важне аспекте истраживачког пројекта и припреме рукописа биле укључене и особе које нису аутори, њихов допринос треба навести у фусноти. Аутори су дужни да се придржавају Обавезујућег упутства за припремање рукописа и да поднесу ауторску изјаву да су прочитали и разумели Уређивачку политику часописа, као и да су сагласни са свим њеним одредбама.
Признање извора. Аутори треба да се постарају да правилно цитирају изворе који су значајно утицали на њихово истраживање и њихов рукопис. Информације добијене у приватном разговору или преписци са трећим лицима, приликом прегледа пројектних пријава, рукописа и сличних материјала не смеју се користити без изричите писмене сагласности извора информација.
Плагијат односно случај када неко туђе идеје, речи или друге креативне изразе узима као своје сопствене представља јасно кршење научне етике. Плагијат такође може укључивати кршење закона о ауторским правима, што је законом кажњиво. Плагијат укључује следеће:
- преписивање од речи до речи, или скоро од речи до речи, или намерно парафразирање делова дела другог аутора без јасног навођења извора или обележавања копираног фрагмента (на пример, коришћењем наводника);
- копирање једначина, слика или табела из туђег рада без правилног навођења извора и/или без дозволе оригиналног аутора или носиоца ауторских права.
Сваки рад који показује знаке плагијата биће аутоматски одбијен.
У случају да се открије плагијат у раду који је часопис већ објавио, исти ће бити повучен у складу са процедуром описаном у наставку у оквиру рубрике Опозивање већ објављеног рада.
Сукоб интереса. Аутори су дужни да у свом рукопису укажу на све финансијске или друге суштинске сукобе интереса који су могли утицати на представљене резултате или њихову интерпретацију.
Значајне грешке у објављеним радовима. Када аутор открије значајну грешку или нетачност у свом објављеном раду, обавеза аутора је да одмах обавести уредника или издавача часописа и сарађује са уредником у опозивању или исправљању рада. 

Рецензенти су дужни да благовремено дају писмене, компетентне и непристрасне оцене о научним заслугама и научној вредности рукописа.
Рецензенти процењују усклађеност рукописа са профилом часописа, релевантношћу истражене теме и примењених метода, оригиналношћу и научном вредношћу информација представљених у рукопису, стилом излагања и научним апаратом.
Рецензенти треба да упозоре уредника на све основане сумње или сазнања о могућим кршењима етичких стандарда од стране аутора. Рецензенти треба да препознају релевантне објављене радове које аутори нису цитирали и да упозоре уредника на значајне сличности између рецензираног рукописа и било ког рукописа који је објављен или у разматрању за објављивање на другом месту, у случају да су свесни тога. Рецензенти такође треба да упозоре уредника на паралелно подношење истог рада другом часопису, у случају да су свесни тога.
Сукоб интереса. Рецензенти не смеју имати сукоб интереса у погледу истраживања, аутора и/или извора финансирања истраживања. Ако такви сукоби постоје, рецензенти су дужни да их без одлагања пријаве уреднику.
Сваки изабрани рецензент који сматра да није квалификован да прегледа истраживање објављено у рукопису или зна да није у могућности да правовремено уради рецензију, треба да обавести уредника без одлагања.
Поверљивост. Сви рукописи примљени на преглед третирају се као поверљиви документи. Рецензенти не смеју користити необјављене материјале откривене у предатим рукописима без изричитог писменог пристанка аутора. Информације и идеје представљене у достављеним рукописима сматрају се поверљивим и не смеју се употребити за личну корист.
Објективност. Рецензије се морају спровести објективно. Лична критика аутора је неприкладна. Рецензенти су дужни да јасно и непристрасно изразе своје ставове уз поткрепљујуће аргументе.

Достављени рукописи подлежу рецензији. Сврха рецензије је да помогне Редакционом одбору у доношењу уређивачких одлука, а потом кроз комуникацију главног уредника или секретара Редакције са аутором рецензија може помоћи аутору да побољша рад. Рецензије су потпуно анонимне и постоје најмање два рецензента. Рецензије се завршавају у року од месец дана (у изузетним случајевима у року од два месеца).
Избор рецензената је дискреционо право уредника. Рецензенти су угледни научници стручни за предметну област рукописа; не препоручује се да рецензенти буду из исте институције као аутор, нити да то буду лица која су у скорије време објавила коауторски рад са аутором.
У главној фази рецензије, главни уредник или секретар Редакције шаље достављене радове двојици одабраних рецензената који су стручњаци у тој области. Рецензентски лист садржи низ питања која помажу рецензентима да покрију све аспекте који могу одлучити о судбини предатог рада. У завршном делу листа за оцену рада, рецензенти су дужни да укључе запажања и сугестије у циљу побољшања достављеног рукописа. Ако се рад одбије или ако рецензент захтева измене у раду, онда ту своју одлуку мора аргументовано да образложи. Оцене рецензената шаљу се ауторима на прилагођеном обрасцу без имена рецензената.
Сви рецензенти рукописа остају анонимни за ауторе пре, током и после поступка оцењивања, а аутори остају анонимни рецензентима до краја поступка рецензије.
Током поступка рецензирања рецензенти делују независно један од другог. Ако одлуке два рецензента нису исте (прихватити/одбити), главни уредник може доделити додатне рецензенте.
Током поступка рецензије, главни уредник може захтевати од аутора да доставе додатне информације (укључујући сирове податке) ако су неопходне за процену научних вредности рукописа. Ти материјали ће бити поверљиви и не смеју се користити за личну добит.
Редакциони одбор је надлежан за непристрасну контролу квалитета рецензије. Што се тиче рецензената чије рецензије аутори убедљиво доводе у питање, посебна пажња ће се посветити томе да рецензије буду објективне и високог академског стандарда. Када постоји оправдана сумња у објективност или квалитет рецензије, главни уредник одређује додатне рецензенте. 

У случају кршења права издавача, носилаца ауторских права или аутора, повреде професионалних етичких кодекса, тј. у случају слања истог рукописа у више часописа у исто време, лажне тврдње о ауторству, плагијата, манипулације подацима у циљу преваре, као и у свим другим случајевима грубог кршења етичких стандарда, за оглашавање тим поводом надлежан је Редакциони одбор. У неким случајевима Редакциони одбор може опозвати већ објављен рад како би се указало на неке накнадно уочене грешке. Главни разлог за повлачење рада је исправљање грешке уз очување интегритета науке; није у питању кажњавање аутора.
За повлачење чланака из Зборника радова Византолошког института усвојен је следећи начин поступања у случају опозивања већ објављеног чланка, а у складу са смерницама дефинисаним од стране библиотека и научних тела: у електронској верзији напомене о повлачењу прави се веза ка изворном чланку; у електронској верзији изворног чланка уноси се веза ка белешци о опозиву рада где је јасно наведено да је чланак повучен. Изворни чланак се задржава у непромењеном облику, осим воденог жига на ПДФ-у, који означава на свакој страници да је рад „повученˮ.  

Зборник радова Византолошког института је часопис отвореног приступа. Целокупан садржај се може бесплатно преузети са интернет странице часописа. Сви бројеви се редовно похрањују у институционални репозиторијум, Дигитални архив Српске академије наука и уметности (ДАИС), и Дигитални репозиторијум Народне библиотеке Србије. Часопис не наплаћује ауторске накнаде.

Часопис Зборник радова Византолошког института дозвољава ауторима да депонују објављене радове у институционални репозиторијум и репозиторијуме засноване на предмету истраживања или да их поделе на личним или другим интернет странама у било које време након објављивања. Аутори су дужни да притом наведу пуне библиографске податке о оригиналној публикацији (аутор(и), наслов чланка, наслов часописа, број, годиште, странице), као и интернет адресу са DOI бројем, која је наведена на почетној страни сваког чланка објављеног у Зборнику. Напомена би, такође, требало да садржи и упутницу ка главној интернет адреси часописа: www.zrvi-visanu.rs.

Ставови изражени у објављеним радовима не изражавају ставове уредника и Редакције. Аутори преузимају правну и моралну одговорност за идеје изражене у чланцима. Издавач неће сносити одговорност у случају издавања било каквог захтева за накнаду штете. Издавач се неће сматрати законски одговорним у случају било каквих захтева за компензацију.