Анонимност рукописа и изјава о ауторству
Молимо Вас да
прочитате
Уређивачку политику пре предаје рада.
Рукописе се шаљу заједно са изјавом о ауторству на
следећу адресу: zrvi@vi.sanu.ac.rs
Напомена: У рукопису се не наводи име и афилијација
аутора. Све личне и идентификационе податке треба навести у изјави
о ауторству.
Рукописи
достављени пре 1. јуна разматрају се за објаву у текућој години. Рукописи
послати након тог датума биће разматрани за објављивање у наредној години.
Техничка припрема рукописа
Обавезујуће смернице за припрему рукописа:
1. Рукописи у компјутерском
слогу предају се у електронској форми (.doc, .docx, .rtf): уникодни фонт*,
величина 12 (у табелама такође), размак 1,5. Основно писмо је ћирилица.
Илустрације: фото или цртеж величине 12,8 × 19 cm – цртеж минимум 600 dpi или
ppi (= pixels/inch), фото минимум 300 dpi.
* Старословенски уникодни фонт можете преузети овде.
Апстракт, кључне речи и резиме
2. Обавезни елементи рукописа:
1) апстракт на енглеском језику (између 100 и 300
речи) постављен испред главног текста;
2) други апстракт на језику главног текста, ако чланак није
на енглеском (прихватају се уобичајени језици у византологији);
3) приближно 5 кључних речи на енглеском језику
које прате енглески апстракт;
4) приближно 5 кључних речи на језику главног текста уз
апстракт на језику главног текста, ако чланак није на енглеском језику;
5) резиме на енглеском (приближно између 300 и 800 речи)
постављен после Листе референци.
Листа референци
3. На крају рада налази се Листа референци, која се састоји из два дела
(Извори, Литература), по абецедном и азбучном реду аутора, са пуним насловима, називима часописа и
бројем страна.
Извори:
писац и наслов изворног дела, име приређивача (курзив), место и година
издања.
Пример:
Есфигменска
повеља деспота Ђурђа, прир. П. Ивић – В. Ј. Ђурић – С. Ћирковић, Београд – Смедерево 1989.
Critobuli
Imbriotae Historiae, ed. D. R. Reinsch (Corpus
Fontium Historiae Byzantinae 22), Berlin – New York 1983.
Литература:
а)
посебне књиге: аутор (курзив), наслов, место и година издања.
Пример:
Пириватрић С
.,
Самуилова држава – обим и карактер, Београд 1998.
б)
чланци у часописима: аутор (курзив), наслов рада, пун назив часописа, број
свеске, година (изузетно и место) издања, пун опсег страница.
Пример:
Ostrogorsky G
.,
Observations on the Aristocracy in
Byzantium, Dumbarton Oaks Papers 25 (1971) 1–32.
в)
колективне и периодичне публикације: аутор (курзив), наслов рада, уредник
(курзив), наслов публикације, место и година издања, пун опсег страница.
Пример:
Ферјанчић Б
.,
Хиландар и Византија, ур. Г. Суботић, Манастир Хиландар,
Београд 1998, 49–62
(Напомена: Не наводе се предлози у: односно in:).
Транслитерација свих референци на нелатиничном писму
Напомена: Стари руски и бугарски наслови транскрибују се према
данашњем правопису. У радовима на страним језицима и латиницом транскрибују се сви
ћирилички наслови у латиницу неким од стандардних начина.
За
грчке наслове искључиво се употребљава монотонска ортографија, изузев приликом
навођења изворних текстова.
Све
грчке и ћириличке библиографске јединице морају имати и латиничку
транслитерацију.
Пример:
Живојиновић М
.,
Документи о аделфатима за келију Светог Саве у Кареји, Зборник радова
Византолошког института 24/25 (1986) 385–396. [Živojinović M., Dokumenti o adelfatima za keliju Svetog Save u
Kareji, Zbornik radova Vizantološkog instituta 24/25 (1986) 385–396].
Μαυρομμάτης Λ., Η πρόνοια του Μονομάχου και η διαμάχη για τον Χάντακα (1333–1378), Σύμμεικτα 14 (2001) 257–272 [Mavrommatēs L., Hē pronoia tou Monomachou kai hē diamachē gia ton Chantaka (1333–1378), Symmeikta 14 (2001) 257–272].
Цитирање у фуснотама
4. Цитирање у напоменама:
a) Наслови
наведени у Листи референци цитирају се у напоменама у скраћеном облику (за
изворе, препознатљива скраћеница; за литературу, презиме аутора и скраћени
наслов, граматички
чланови се изостављају), праћени страницама које се цитирају
(код извора такође поглављима и редовима).
Примери:
Извори:
Critobuli
Historiae, 154 (или 118.10–12; Напомена: Број реда или стиха одваја се
од броја странице или поглавља тачком)
Литература:
Пириватрић
,
Самуилова држава, 137. б) Ostrogorsky,
Observations, 5–7.
Ферјанчић,
Хиландар и Византија, 53 сл.
б)
Коришћене скраћенице (према језику и писму цитираног рада): исти/иста, isti/ista, idem/eadem; исто,
isto, ibid; нав. место, nav. mesto, loc. cit; сл., sl., sq. (иза броја стране);
уп., up., cf.; нап., n.
в) Не употребљавају се скраћенице стр., односно
р. и рр.
This website uses cookies to ensure you get the best experience on our website.
